Bez Cenzure

Zovem se Lila. Oke ne zovem se tako, al' ustvari k'o da vas zanima kako se ja zovem. Imam 15 'dina i ne pucam se horsom. Ne smijem vam otkrit ništa više jer bih vas tad morala roknut. Uglavnom odlučila sam otvorit blog jer se moram negdje istrest.

23.01.2012.

Let's runaway to the place where love first found us...

Nekad je se puno lakše otvorit' osobama koje vas ne poznaju ... I s obzirom da niko od vas ovdje mene ne poznaje licno, zelim vam rec' da vec pocinjete upoznavati onu stranu mene koju zna samo 2 ljudi u mom zivotu. Moj momak i moja najbolja drugarica jos iz djetinjstva. Sad cu vas pitati za savjet koji nisam pitala cak ni tu najbolju drugaricu, jer ne zelim da iko zna ista o ovome osim mene i mog momka. Naime, situacija u mojoj kuci je poprilicno kriticna. Do sad ste, citajuci moje postove, mogli vidit' da bas mi i ne cvjetaju ruze u zivotu. Puno toga trpim, da ne mogu to vise podnijet. Vjerujte mi. Moj otac ima takav posao da se cesto nervira i obicno se istresa na mene. I tako citav zivot. Trpim galamu, svadje, batine i ko zna sta sve. A svoju sudbinu znam napamet: Upisali su me u skolu koju su oni htjeli, a sto je potpuna suprotnost onome sto ja hocu. I udace me za nekog ko njima godi il' nece me nikako udat'. K'o u 19. stoljecu. -.-' Do sad sam imala samo 2 momka. S prvim sam bila godinu i po i razdvojili smo se zbog mojih roditelja. Nismo mogli trpit vise sve to da nas prate i brane nam da budemo zajedno. Al' i dalje smo dobri drugovi. Sada im ne godi ni ovaj moj drugi momak. A njega stvarno volim i on mi je sve. Jednostavno ne mogu vam opisat. Znate onaj osjecaj kad znate da je to to. To je ono sto hoces da te prati do kraja zivota. I naime situacija u kuci je iz dana u dan sve kriticnija. Moj momak sve zna o tome i jednom sam nako bez veze rekla : Da mi je samo pobjec' od svega ovog i nikad se ne vratit. Onda je on dodao kao : "Pa haj'mo ... Jer cak ni ja ne mogu vise trpit tu tvoju situaciju i da te neko tako maltretira ni za sta. Od kako sam poceo se zabavljat s tobom samo cekam kap koja ce prelit casu i da mu ja pokazem kako je kad te neko maltretira i vrijedja k'o zivotinju." I moram vam rec' da znam da i on mene voli. Sigurna sam 100%. Stalno to pokusava dokazati na sve moguce nacine. I stvarno smo se nabrijali na to da pobjegnemo. Sve smo isplanirali, imamo sve sto nam treba. Obezbjedjeni smo. To nije problem. Sad je problem samo odlucit' jel' to to? Jel to konacno? P.S. Njemu je 18 godina (sada u fabruaru ce napunit'), a meni je 15. Vi ste jedini kojima se mogu obratit u vezi ovog...

21.01.2012.

Utoke zаjebi, noževe zаjebi! Ulice se kloni! Okreni se sebi! Gudru zаjebi! Koji će to tebi? Imаš sаmo jedаn život, to je jedino što vredi!

Odlučila sam objavit' ovaj post iz nekoliko razloga... Jedan od njih je taj što često razmišljam kud vodi ovo sve? Jer meni stvarno treba ovaj život? Svaki dan problemi... I umjesto da stanem ja pronalazim načine da se opustim, a ti načini me dovode do još više problema... Al' problem je što takva razmišljanja dolaze samo na momente... Već sljedeće minute kontam gdje, kako, šta, s kim, kako ću se snać' za pare... Predpostavljam da znate o čemu govorim i koji je to način za opuštanje... I tako svaki dan. Živimo od danas do sutra. U 14oj probala što neki ljudi ne probaju ni sa 40 i nije ni malo za pohvalit' se... Odgovor na pitanje kud ovo vodi je "u propast". A nazad nema... Ne da se nešto pravim pametna, al' hoću da vam kazem nemojte se upuštat' u to, za vaše dobro. Čak ni travu... Nemojte mislit' laka droga, šta vam može bit' ... To će prestat djelovat za otprilike godinu, onda kad vam to dojadi, tad na snagu stupa hemija... I tako do kraja života. A kraj je blizu. Rijetki su junaci koji se iz lavirinta izvuku. ;) A ovi stariji koji čitaju ovaj post i koji imaju djecu, pogotovo tinejdzere... Molim vas, obratite paznju na vašu djecu. S nama ne treba grubo. Što ste grublji mi smo gori. S nama trebate fino i razgovorom. Meni je samo krivo što moji nisu znali tako sa mnom, nego sve kroz galamu i svađu i da ne pričam šta sve. Uglavnom sve to me natjeralo na još i još i još.

20.01.2012.

Uspavana lepotice ne budi se više, jer asvalt je za ljude nije za pičke!!!

Jestel' se ikad zapitali što su ljudi takvi kakvi jesu? Da l' ima igdje na svijetu neko ko nije nikad slag'o il' sjeb'o nekog? Ja lično mislim da nema... Zato i ne vjerujem nikom i uvijek znam kad mi neko laže dok priča, al' samo šutim i slušam... Ono, libo me briga, njemu na dušu... Al' jel' to stvarno u ljudskoj prirodi? Ako nekog ne voliš i iza leđa pričaš loše o njemu, s kojim razlogom to kriješ od njega i još glumiš prijatelja? Koja je svrha dvoličnosti? -.- Ako nekog jednostavno, iz nekog razloga ne voliš, dalje od njega i sve što misliš o njemu zadrži za sebe! Koji vam je kurac?! Naprimjer... Ja sam imala jednog jarana... Il' sam barem mislila da mi je jaran sve dok mi zamalo nije zajeb'o vezu. Naime, u vezi sam s njegovim nekadasnjim najboljim jaranom i nas troje smo bili nerazdvojni, sve to da bi on jednom priš'o mom momku i reko kako se ja dopisujem sa svojim najboljim jaranom i kako se on meni nabacuje, pa se ja predomišljam da prekinem s njim. -.- Što je moj momak i povjerov'o dok mu ja nisam objasnila kako stoje stvari. Onda smo mi sagledali situaciju i ispalo je da ustvari, kad god se mi posvađamo, pa i najmanje svađe, prouzrokuje taj naš "jaran". -.- I još kasnije smo skontali da ne radi to samo nama neg i našim drugim drugovima u vezi. Ne kontam kakve on koristi ima od toga? Zna da neće time ništa dobit' i da ćemo se mi kad-tad opet pomirit'... I u ostalom taj moj najbolji jaran s kime se ja kao "muvam", je meni k'o brat. Praktično mi dođe k'o brat. Znamo se dugo, i prošli smo svašta zajedno. Krali, duvali, budalasali... I šta god me muči mogla sam mu reć'. On je jednostavno neko koga bi svako poželio za prijatelja. A moj momak... Ne mogu čak ni opisat'. Jednostavno nije k'o ostali. Samo zbog njega se protivim kad neko kaže da su svi muškarci isti. Jednostavno volim ga takvog kakav jest! A tako ti zavidni, dvolični i lažni jarani ne trebaju nikom, pa ni meni... Ne znam... Valjda je u ljudskoj prirodi to nešto... Mislim, ako on nema nikakve koristi od toga što će nas razdvojit' onda očito je toliko pokvaren i hoće samo da osladi svoju dušu, zbog toga je sad izgubio sve jarane... Samo zbog svoje gluposti i dvoličnosti... A nije mu trebalo...

19.01.2012.

Zato više-manje, idem dalje, nisam smoren, imam volje. Istim sjajem dugo trajem, ne odustajem bez borbe!

Kao što već znate imam 15 godina i mrzi me kad na fejsu mi se jave i pitaju za godine i ja odgovorim i počnu sudit'... Mrzim ljude koji sude, a koji nemaju pojma o meni. Ja mogu garantovano reć' da sam ja u zadnje 4 godine prošla više nego što neki ljudi prođu za 10-15 godina. Jednostavno, zlo se nudi na svakom uglu... I nemoguće je bar nešto od toga probat'... Kriminal, droga, prevara, sukobi... Sve počinje od ulice, hladnog betona natopljenog krvlju mladih koji su zalutali tražeći pažnju i ljubav. Gledam ih svakog dana. Gledam kako se polahko i nesigurno uvlače u svijet droge i kriminala, a onda shvatim da sam i ja jedna od njih. Bezosjećajna, hladna tinejdžerka koja ne osjeća potrebu da poštuje ikoga i da vjeruje ikome, što je u neku ruku i dobro, jer svi su ljudi isti, licemjerni i zavidni. Ne želim da im pružim taj luksuz. Povjerenje je trpeza kojom se jadni služe i kad nisu gladni. Na ulici sam izgubila vjeru u ljude, u Boga još ne, ali polahko prestajem misliti da je toliko Dobar i Milostiv kakvim ga predstavljaju. Grafiti na svakom uglu poručuju "Roditelji se bore za nas. Nemaju vremena pružiti nam pažnju i ljubav. Lutamo." Međutim, tu poruku smo sposobni pročitat samo mi. Ostali u tim grafitima vide huligane, neodgojene i raspuštene uličare. Odrasla sam tu sa svojom braćom po suzama, najmlađa okružena muškarcima, pa sam i sama postala kao oni. Smatrana njihovom malo sestricom, samo uz njih se osjećam zaštićenom. Nekako ... Svi imamo istu sudbinu. Klošari u potrazi za pažnjom i povjerenjem, hladni i bezosjećajni, izgubljenih duša i bez imalo poštovanja. Ne mislimo na novac jer naša sudbina je sića. Mi smo oni ljudi koji će za desetak godina reći kako su "promašili mladost" jer nisu imali gdje. A stvarno nemamo gdje. Dok se roditelji bore da nam osiguraju krov nad glavom i hljeb na stolu, mi ljubav tražimo od uličnih dilera. Valjda mislimo da stvarno imaju "lijek" za nas, nešto što će nam pomoći. A mi djeca, nezreli i glupi prihvatimo tu "ljubav", a jednom kad prihvatiš takvu ljubav, nema izlaza. Teško je... Teško je oduprijeti se zlu koje se nudi na svakom uglu. Tu je važna snaga uma i volja. To je jedino potrebno da ostaneš čist. Uprkos svim problemima moraš znati da ti poroci neće pomoći i opstat' ćeš. To je jedini način. Čitav život se borim tako. Borim se protiv same sebe, a ta borba je najteža...

19.01.2012.

Drolje, fukse, fukse, barbike, sa asfalta kraljice. Pendreke u bulju, iz marice u stanice...

Ono što se svaki dan pitam je gdje ide ovaj svijet? Mogu shvatit' kurve. Kurve su žene koje naplaćuju svoje usluge i bave se time jer iz nekog razloga moraju. Uglavom mogu ih shvatit'... Al' kurva i drolja nije isto. Ne razumijem kako cure mogu davat' svakom drugom koji prođe pokraj njih i kasnije reć' da nisu fukse nego ih jednostavno mrze pa pričaju tako o njima? -.- Ne mogu da shvatim kako mogu bit' toliko jadne i davat se ni za šta... I još parat' nebo nosom k'o da su osvojile Ilidžu, jebo te... Zar one stvarno ne kontaju sta su one?!?! -.- Ja, koja sam odrasla s muškarcima i koji me nikad nisu gledali k'o muškarci ženu, nego k'o braća mlađu sestru, nikad nisam ni pomislila imat' nešto s njima. Dok one misle da njih ti muškarci stvarno doživljavaju kao nekog posebnog, a ne znaju da su one ustvari samo njihovi seksualni objekti i predmeti šprdnje u društvu. Ne razumijem kakoooo ... Kako Bože ne mogu da shvate ?! Pa dobro... Da su pametne ne bi ni radile to što rade... Uglavnom ja ne bi nikad tako nisko pala da svoje tijelo dajem ni za sta. Ne vidim svrhu svega... Mislim, ne bi palo ni tako nisko da neke stvari plaćam tijelom. -.- One to sigurno rade za svoje zadovoljstvo, al' zašto ne nađu sebi momka i svu intimu dijele sa njim, a ne sa pola grada. Dhh.. Glupače. Pa ti budi normalan... Ovo je vrijeme teških droga i lakih drolja.

Bez Cenzure
<< 01/2012 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
4473

Powered by Blogger.ba